Zlatna vrata
Jadranska vaterpolo liga
Muškarci provedu godinu dana života gledajući djevojke
Piše: Ivo Jakovljević
UTORAK, 8. ČETVRTOGA 2008. - Počeja je stađun koromača i mente, najjačih šibenskih eliksira za podmlađivanje. Samo, šta je čovik? Dok je mlad, jak i lip - sve do blizu 40-e - malo kome pašu te likovite, divje trave. Dica neće za njih ni čuti, študenti in se smiju, 30-ogodišnjaci jedva da znadu da postoju. A, onda dopuzi vrime, kad svako čejade počne ćutiti čudotvornu forcu i lipotu, šta ih sa sobon donosu koromač i menta, tih - poslin kaduje - najvažnijih pučkih likarija i mirođija.
Najveću forcu daju čoviku, kad ih ide sirove, još u poju. Koromač se more žujkati na prazan štumak, a menta traži da užnju iđe druga, veća spiza. I koromač i menta pomažu štumku i crivima da i najtežu ranu rastavu u mijun dili, a da čovik to i ne oćuti. I koromač i menta čistu krv od masnoća starih i dva-tri lita, a u isto vrime, ka da su dezodorans, iznutra daju i znoju lipu aromu, pa čejade kad se u poju upoti ka gola voda, ne smrdi, nego daje na koromač i mentu. Zato poslin ne triba odma ići prati košuje i guče u kojima se radilo, nego je dosta metniti ih zeru na sunce, da ižnjih izvitri voda, a da ostane vonj od tih likarija. Koromač se more nožon usitniti, pa posipati po juvi, maništri, toču oli po pečenju, a menta se more prstima razsitniti pa posipati po lešanome zeju, špinjači oli po brokulama.
I od koromača i od mente more se raditi najlipši čaj: podjednako i od friških, i od osušenih. Ko - dok in je stađun - svaki dan prigrize barenko dva-tri struka koromača i mente - vidiće kako mu se razbistrava pogled, kako mu je faca liša i rumena ka u ditića, kako mu koža na rukama više ne visi, kako mu koža mrliši i kako mu svako malo svašta pada na pamet, jerbo i koromač i menta, muškima i ženskama, jačaju žeju, koja poslin traži još koromača i još mente.
Ni menta se ne pere, nego se teke razmrvi među prstima, a onda posipa po zeju, maništri oli toču od pomidora, pa se poslin gleda kako vraća forcu i čoviku čini veliko milo
Tekst preuzet sa stranice ŠIBENSKI LEKSIKON uz dozvolu autora
Domaći ajvar
