U slavu bobu i njegovoj životnoj filozofiji

Najčitanije vijesti

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Piše: Ivo Jakovljević

PETAK, 16. MAJA 2008. - Šta je za nas, prave Šibenke i Šibenčance, bob? A šta bi bija drugo, nega drugo ime za život! Bob je, judi, bija ono prvo šta je rodilo u našin prvin vrtlima, bob je bija prvi od zelenja, koji nan je uša u žile i u moždane, bob nan je prvi da forcu (i za di je tribalo i za di nije tribalo), bob je - a šta da ne rečemo i to - oko Šibenika resta puno prija nego šta su u Donje poje nabasali prvi Šibenčanci. "Vi to, šjor, idete, a mi to - ne bi tila da me krivo razumite - dajemo beštijama!"

Tako mi je prija koju godinu na pazaru morala kasti (da ne bi pukla) jedna meni skroz nepoznata žena, kojoj san dospija reći da se odvaik ponosin šta u sebi nisan skroz zatuka beštiju, nego je još ranin bobon. A jopet, na bob, u zadnje vrime, ka da su svi zaboravili, osin našeg Dedića. Puno je velikih pisnika sa svih strana svita svoje najlipše stihove posvetilo i voćkama poslin kiše, i maslini-gori, i za dvi jabuke, ma samo Dedić nije moga otrpiti, a da ne javi svima kako je očutija miris boba poslin kiše.

Bob je zeleno zlato, koje nan curi među prstima

Moji su jedno vrime imali bob u vrtlu i ja san više puta bija tamo poslin kiše, ma nikad nisan čutija koji jači vonj, jerbo je bob stvoren da liči iznutra, a ne da, poslin kiše, mrliši. Sve ovo pišen samo poradi toga, da Dediću, mon najdražen šibenskon umitniku, nađen koju tanku žicu, jerbo di da je nađen, ako ne na bobu.

A šta je bob za cili svit? Rodija se u Mezopotamiji, još u mlađe kameno doba, a o njemu su prvi pismeni judi pisali još 1300 godina prije Krista. Jedan mi je Klisović, prije desetak lita tumačija, da mora da je boba bilo u Danilu okad Danilo zna za se, i da je zato, ono malo boba, kojeg tamo jošter uzgajaju, čudo nad čudima. K namin su ga, i u zrnima i u mladicama, u vrime gradnje katedrale svetog Jakova, naveliko, s jedne bande dovozili Mlečani, a s druge Turci.

U maništru s bobon iđu i kapula, i luk, i petrusimen, i konšerva, i selen, i narizani mladi kupus, i dva bokunića naše pancete, i koji mladi kunpirić, i list lovora, koji garofulić, struk ružmarina, prst soli, kap maslinova uja i šaka šubijota, ali dok se kuva vaik triba pokrivalo stati napolak nakrivjeno, vatra triba biti skroz lagana i kuvar svako malo triba tresti teću i - kušavati

Danas ga se u cilon svitu sadi na četri mijuna hektara, od kojih je polovica u Kini. Bob je i spiza i likarija, koja je puna bjelančevina, fosfora, B-vitamina i svakog ostaloga blaga. Najboji je za čišćenje žuči, žigarice, bubriga i mijura (pa bi ga sve pijančine tribale imati na pijatu svaki dan), a pritvoren u brašno, pa pomišan s bilanjcon najboja je likarija protivu artritisa.

U sebi ima zeru štetnih tanina, pa ga triba teke duje kuvati, da oni nestanu, a da se pojačaju sve njegove korisne šuštance. Prvi bob je pun vitamina C, pa ga je dobro uzrniti i sirovoga isti na salatu, a čin uđe u drugu polovicu maja, onda je najboji skuvan.

Bob se more lešati sam, pa pomišati sa salaton, a more se lešavati sa zejen i kunpirićima, pa začiniti maslinovin i s dva-tri zrna soli. More se ugusto, s kapulon, mrkvama i konšervon, od njega napraviti lipi prilog uz svako pečenje, a more se metniti u maništru, pa na kraju ugustiti sa šubijotima, da poslin svega i u toj maništri žlica more stati sama stati okomito, šta bi mi rekli apjonbo oli odozdol prama gori, oli nauzgor.

Kuva se dok se ne raskuva i sav prožme, a onda žlica u njemu mora stati sama, apjonbo! I najboje je maništru s bobon isti drvenon žlicon, jerbo tako su ili naši i prija ijadu godina. I šta in je falilo?

Kad je maništra s bobon gotova, dobro je uz nju poslužiti i struk usitnjene mente iz vrtla, oli struk bosiljka, oli mažurane, a najboja od svih kombinacija je bob s osmugajon oli koromačon iz Donjeg poja.

Ni osmugaj, ni koromač, ka ni menta oli bosiljak se ne kuvaju, nego se uberu, nasickaju i pospu odozgor, pa onda i najslabiji štumak lako podnese bob, koji spada u sporije probavjivu spizu. Ko se za ručak natuče boba, poslin mu i pešest uri nije ni do česa. Stariji svit ne bi smija isti bob za večeru, nego ga samo gledati.

Jerbo, ima li šta lipše na svitu od zrna boba, ima li šta - pitomu čejadetu - bliže srcu?

Preuzeto sa portala Šibenski leksikon uz dozvolu autora