Mali Most

Najčitanije vijesti

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Maloga Mosta se sića: Edo Šegvić

bilo je to vrime...

Tepla je litnja večer. Oznojeni i zapuvani sidimo na zidiću na kantun Riječke. Ka na magnetoskop vraćamo sekvence jušto završene pake na male branke. Mavali smo rukan jedan drugomen isprid nosa, vikali naglas, karali se, beštimali, pjucali... ono uopće nije bija gol, iša je priko branke, proša ti je kroznoge, nije nego evo ovod, bija je penal, ma nisan ga ni taka rukon, a vidi šta si ti mene cipnija, to, to ti je stara rana...

Stariji svit već je odavno skupija svoje bančiće i kušiniće isprid portuna i iša prileć. Cila je kala bila naša, sad smo mogli komodno bacit jednu na balun. Naravski, igrali smo na ulicu, teren nan je bija po dužini Istarske, a širine između naše kuće i zida o' Milinega dvora. Branke su bile od ruba trotoara pa do poklopca o’ šahte kanalizacije posridi ulice, dužina igrališta od šahte do šahte. Ka pravi plac, ali ni bilo auta ni kornera a vridilo je o' drebata o' zida. Ni tonobili nas nisu smetali. Za vrime cile utakmice proša bi jedan, najviše dva, još smo ga morali rukaman ka požurivat - ajde, movi se višje. Dobro smo se izmamili i opotili, nabili palce i ogratali kolina, a sad lipo u miru sili odanit. Žagor i smij mularije širija se Manušon. Matere su doma znale - tu su, nima zla. Uvik ista klapa - Mile, Musa, Vaso, Tić i Zele, Braco, Boca, Igor, Čifli, Apija, mali Ivica i oni žuti pas, tabakin Valdi, ma znate ga, oni šta je živija u oblu kuću Žagar. Odotlen smo kontrolirali naš dil Istarske, od Malega mosta do raskrsnice sa Tolstojevon.

A onda je Mile, legenda naše ulice, reka tihin glason:

            - Vrime je.

Ka na komandu, svi smo poskakali sa zidića i trč put Malega mosta.

veliki Mali Most

Mali je most, ka šta mu samo ime govori, bija širok niti dva metra. Na ulazu su bile tri skale pa je služija samo za jude, ka pješačka pasarela u produžetku Istarske. Elegantna betonska ploča premošćavala je fošu usjeka ferate, da čovik ne triba ić okolo naokolo. Na oba kraja bi je portal, ukrasni gozdeni luk. Ograda od 4 horizontalne cijevi (Ø 2 cola oliti 60 mm) bila je zgodna za naslonit se na gornji tub, a na donji dignit nogu onako. Sve lipo piturano u zeleno. Naslagali smo se na tu ogradu ka tići, kako je ko stiga, od sride prema našen kraju. Tić se već ginga ka šimija na ulaznomen luku, a Zele mu se oma obisija nanoge, popuzu li mu ruke, najeb'aće obadva. Onako mokri o' baluna šušili smo se na ogradu ka roba na šušilu.

U tišini spliske noći čulo se samo ubrzano disanje cile klape. Niko ni jema sat na ruku niti smo znali koja je ura. U napeton smo iščekivanju buljili u mrak, doli put Pazara. A da nije Mile večeras falija vrime?

Napokon, čuja se odmora fišćot ferate.        

rokete baluni

Čelični sjaj dvi paralelne šine gubija se u tami ugašenega mraka, iz kojega se čulo muklo - ćuću-ćuću, teško je napredovala nakrcana ferata. Zvuk je stiga, a slika još malo kasni. Evo je, sa' će.

Konačno se pojavila škura masa lokomotive sa velikon božićnon prskalicon koja jon je štrcala iz fumara. Ijade crveni iskric vrcalo je u crno nebo, puna arja zvizdic u širon otvorenin dičjin očiman. Maštu je dodatno dražila priča kako je jedan put ferata srušila ovi most i da je nika bidna žena poginila. Stali smo ka inkantani i očekivali svoju sudbinu, cili je most vibrira, je li o' treska ferate oli od našega straja. Ovi je put most izdura, osta je cil.

Crna masa proletila je šoto mosta, a visoki nas je fumar zasuja svojin čađavin izgorenin kristaliman garbuna i šporkin dimon. Feratjer je ka i svaku večer učinija svoj pozdrav mulariji. Potega je niku manicu, zafišćota i posla nan još i pun oblak pare. Gori visoko na komandnomen mostu parilo je ka da smo avijonon uletili u bili mokri oblak. Caja iz fumara još se boje prilipila za tilo, pa smo učas svi postali crni mori, nijednome se ni vidija zlatni cuf. Nakostrešene crne kose, pigavi ka da smo prolili tuš na ventilator, suznih očiju o' čađe, polako smo gibali doma, dok je ferata na paru odlazila u povist.

Svit je govorija da se kukurikavac - magareći kašaj more izličit na dimu o' ferate. Brat i ja ipak smo ga ličili na čistoj arji uz vode Cetine uz Radmanove mlinice i u Kučiće, u babino selo.

Ujutro me najranije probudila vika iz kužine. Mater je vikala da ko je to patinava postole čistin šugomanon, stari je pija kafu i brontula da oli je poludila. Bilo mi je zima pa san se pokrija lancunon priko glave.

ma koji to Mali Most?

Šta, vi neznate di je bija Mali Most? A zna li te di su bili drugi spliski mostovi! I koliko i' je bilo?

Split nikad nije posta Venecija (iako je mletački lav i ovod širija krila deboto 400 godin) i fala Bogu da nije, ali jema je i on svoje mostove i to od ferate. Bilo i' je sedan, ka sedan veličanstveni', a samo je jedan preživija, oni doli na Bačvice.

Edo Šegvić, Naš dil Mediterana