KRŠko

Najčitanije vijesti

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Piše: Dada Batinić

 -Nije mi svejedno zbog ove radijacije! - strašljivo će ćaća.

- Meni bogami je! Gledamo i u televiziju i kompjuter već 30 godina pa nan nije ništa! - hrabra je baba.

- Ma drugo je ta naša domaća radijacija. Ali ako dođe ova japanska, ostaće u zraku godinama...uć će ti u robu na sušilu, proće kroz ponistru...- počne ćaća.

- Uvuka bi je ti meni i pod vuštan kako si krenijo - ferma ga baba - Jesmo li metili aluminijske ponistre zato jer ne dihtuju - jesmo! Znači neće moć tuda! A ako i dođe do nas ostaćemo doma tih par godina i gotovo!

- Staćemo doma par godina??? - zablene se ćaća.

 - Pae! Ali je zimi drukčije u Makarskoj. Neš pasa vidit na cesti daniman. Navikli smo mi ovde ne izlazit iz kuće.

- Neću niti mislit o tome! - govori ćaća - Srića pa se dogodilo u Japanu di su ljudi organizirani i sposobni, u nas bi već cila država i regija ošle uprdec!

- I mene je stra da ne oden u prdec! - kaže sestra.

- Ma šta ti predaš od radijacije kad je svjesno navlačiš na sebe sideći prid onin kašunon od kompjutera. Kako te toga nije stra? - ronca joj baba.

- Pa reka je ćaća da se ne more mirit ta količina radijacije s ovon u Japanu - opravdava se sestra.

- Bogati, a kad bi tebe dovatila ova japanska??? Ne bi nikad da nije zericu potresa, a i ovako će teško. Radijacija iz kašete te dovaća svaki dan po par sati, a ti ništa! Otkud tebi onda pravo prigovarat Japancima kad se i sama izlažeš tome?

- Zato šta je ova radijacija mijun puta veća od normalne i dopuštene!!!! - urla ćaća.

- Ali postoji normalna i dopuštena? U mojoj mladosti je nije ni bilo a sad ima dopuštena, za koju godinu će i ova japanska bit normalna! Ko šta gorivo skoči i probije psihološku granicu tako će ti bit i s radijacijon.Stvar je samo psihološke granice.

- Ma nisi ti svr sebe! Ne smeta malo radijacije ali od puno se ljudi razbolijevaju i umiru! Dobiju tumore i šta ja znan šta sve. Ne možeš to uspoređivat! - kategorički će ćaća.

- Pokojni Ivan je umro od tumora jetre, rekli su da je ciroza. Ali nije mogla bit i radijacija? Otkud će doktori znat od čega mu je doša rak? - rezonira baba.

Teta Mande je banila u kuću, još uvik se osvrćući na sve strane.

- Ali te kogo prati? - zabrinuto će baba.

Teta Mande tresne vratiman: Okrećen se ne bi li vidila slidi li me kakva radioaktivna zraka, poznala bi je ja golin okon.

- Šta bi da te i prati? Umlatila je štapon ko pasa?

- Bogati da šta bi? Viš mi ove 2 bočice ovde? Jedna je od tekućega sapuna a druga je Jana. Čitala san da se u slučaju radijacije najboje oprat toplon vodon i sapunon.

- Neko to i bez radijacije prakticira svaki dan! - primjeti baba.

- E, tomu nema spasa! Ko kad si svako malo na antibioticima pa ti više tilo ne reagira! Tako i ovome više neće vajat topla voda, morat će vrilon!

- Biće mu neće vajat ni tuš nego će morat potočat se u đakuzi - reče ćaća.

- Aj prikinite brabonjat! A ti Mande nemoj stvarat paniku među civilinin stanovništvon kad za to nema potribe! - naredi baba.

- Tako su govorili i za Černobil! Ništa se nije dogodilo, nema opasnosti,budite mirni... - prisjeća se teta Mande.

- Dok god ti tako ne govore za Krško ne tribaš se brinit! - reče baba.

- A isto bi vajalo vidit kakva je ta naša nuklearka, na šta to liči? Kažu da je boja od japanske! - patriotski će teta Mande.

  -Dakako! - složi se baba - To se odma da zaključit!

- Po čemu? - reče teta Mande.

- Po imenu joj!