Kaleta danas

Najčitanije vijesti

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Piše: Edo Šegvić

Eto, niki judi i danas sa nostalgijon i jubavju govoridu o kaletan, điraju kroza nji’ s gušton. Je, a ko bi danas tija živit u kaletu? Ka prvo, po današnjin propisiman, zakoniman, pravilniciman, danas urbanist i arkitekt ne more, ne smi napravit kaletu! Ma kako to?

Križeva – opivana spliska kaleta, velevaroška dionica velike pješačke transverzale šta od Marjana priko grada vodi na Gripe

Evo, vazmimo na primer Križevu kalu, oliti Ulicu sv. Križa. Krivuda nizdol, simo-tamo, minja širinu i visinu. Na mistima široka je dva, dva i po metra. Sa live strane kuća, prizemje, tri poda i ponistre o’ šufita. Sa desne prizemje i tri poda. Ajdemo računat. Četri i jedan su pet, puta recimo tri metra to je 15 metri, podili na dva (propis kaže h/2, pô visine objekta), to ti je sedan i po. Druga banda tri i jedan jesu četri, puta tri jednako dvanajst, diljeno dva jesu šest. E, sad oni sedan i po i ovi šest, jednako trinajst i po.

To sve oće reć da kad bismo danas projektirali i gradili Križevu ulicu, tribala bi bit široka najmanje trinajst i po metri! I sad, šta bi ostalo o Velega varoša kad bi tri varoške paralele, Plinarska, Križeva i Senjska, bile toko široke. A da ne spominjen da bi se morale proširit i sve kaletice šta i’ spajadu, Kamenita, Penićeva, Kovačićeva... Vijugasta bi pojila sama sebe.

A di su tek potribite površine za parkirališta, škovace, pristupi za vatrogasce. Cili bi se Varoš smistija u jedan lipi neboder o' jednu deset-petnajst podi, a okolo asfalt.

A kako sad to, kaleta lipa, šesna, a ne smiš je napravit?

Osin tega, i judi su se prominili, ma ko bi danas tija kupit stan u niku malu, škuru kaletu. Ka prvo, ne mo'š se ka čovik dovest auton i parkirat ga isprid portuna. Pa onda, nimaš veliku lođu, mala ti je ponistra, a i kroz nju, da prostiš, vidiš na tri metra susidov zid oli, šta je još gore, njegovu ponistru i njega za stolon ili u posteju. A šta se to prominilo, šta to višje ne vridi, a prin je bilo odlično? Oli su to naši stari bili neuki?

Danas se kalete svakodnevno tresedu od šušura rekonstrukcij, obnavljanja i destrukcije. Tučedu mlati, zujidu bušilice, uvik se ništo ruši, zida, prigrađuje, dograđuje, nadograđuje, nagrđuje. Dolazidu novi judi, koji ne razumidu di su došli, nimaju rišpet prema starin vridnostima. Privaran'ska i ignjoran'ska psihologija čini svoje. Vazme se za male pineze staru kuću i prvo šta se gleda je di će se proširit, ukrest arju, a susidu vidik, kupit jedan, a jemat dva. Kad kupi auto oli brod, ne pada mu na pamet produžit ga za metar, nadodat red sidala, dodat još jednu gabinu, dobit višje vengo je platija. 

Kaleta se muči, ne odgovara današnjen načinu života. Oskrnavjena je pustin autiman, rast grada je polako guta i uništava.

Danas judi, naravski, ne moredu brez tehnike, pa vidimo puste klimatizere o’ lamarina kako šuškaju na starin kamenin mirinan, na kroviman antene, sateli’ski pjati, žice, kabeli. Bahate neonske reklame kafići stršidu do pola kalete nad vratiman di se nekad stavjala grančica o' masline (oli bor, oli loza, oli bandirica o' krpe) za pokazat judima da je stađun o' dobrega vina, i to baš ovod, u ovu konobu.

Ali jema nade, povist je pokazala kako je kaleta žilava, izdržljiva, ne da se ona. Ne smi se zaudobit da su kalete nastale u vrime kad po kućan ni bilo ni letrike ni vode!

Brez veliki' rušenja priživile su uvođenje svi' novi' tehnologij. Prvo su isprepletene paukovin mrižaman, žicaman i kabeliman od struje, dovelo se letriku do svake kamare. Proveden je kroza kalete (a priko Dioklecijanovega vodovoda) vodovod do svake kužine, konduta. Pusti tubi o'kanalizacije odvodidu šporkicu vanka grada, u more.

Nisu ni kalete višje nazadne. Danas su pod zemju ukopani energeski kabeli, uvedeni su telefoni, optički kabeli, zunzidu televižjuni, kuridu videoteke.

Većina judi, najskoli mladi, odovod surfaju internetiman, kalete se spojile na svisku globalnu mrižu. Lipo se jubidu lokalizam i globalizam.

Puno puti čovik ne vidi ono šta mu je svaki dan isprid nosa. Zato nan turisti, furešti moredu bit jedan pokazatej. Poza šetnje Palačon i Rivon vrtidu se ushićeni po našin starin kaletan i do iznemoglosti i’ slikajedu, stivajedu i’ u konzervu uspomena. Ajde, recite pošteno, ka’ ste za’nji put vidili turiste da šetaju recimo Kmanon oli Sućidron, Pujankaman?

Moramo pripoznat vridnosti i posebnosti naši' stari' jezgri. Triba i’ čuvat ka spomenike kulture i života. U njima je zapisana povist mista i povist građenja.

Vrime ja da se staroj, poštenoj kaleti učini jedan ka sistematski pregled. Vajalo bi da jon konzilij razni' strukovnjaci (zaštitari i konzervatori, urbanisti, arkitekti, građevinari, sociolozi) učini jednu vižitu, malo je prigleda, snimi na rengen. Vajalo bi jon uspostavit stručnu dijagnozu, triba li ojačat konstrukciju, inkartat zide, piturat muligine, popravit krove i luminare, prominit ponistre i škure, učvrstit fumare. Ne dozvolit destrukciju i  uništavanje, vengo održavat postojeće, popravit ono šta se mora, obnovit, ojačat, imendat rupe. Samo neka jon srce i dalje bati, jerbo kaleta jema srce.

Sve su spliske kalete unutar stare graske jezgre oli Velega varoša i Lušca, pa su tako i one zaštićene ka vridne urbanističke i povjesne cjeline. Naravski, ne smi se kalete pritvorit u muzej, vengo pustit da žive ka i dosad.

Ovu 71 splisku kaletu šta su ostale žive triba zaštitit i čuvat, to je naša prava poveznica sa Mediteranon! Ne smi se dopustit da kaleta nestane, triba je oslobodit auti i vratit čoviku - pješaku.

Pogotovo zato šta ta mala kaleta jema višje šansi za preživit vengo obična ulica.

Edo Šegvić, Naš dil Mediterana