Da’će Bog

Najčitanije vijesti

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Piše: Pamela Bartulović

A svitu moj šta van je ovo došlo! Iden ja u nedilju iz pekare, da ono, ka' prava majka, žena i kućanica donesen domaćima topli kruv i krenen kupit novine na oni kiosk kod crkve. Ma, božemprosti, tamo na naslovnici usklikalo onoga Don Vinka, znate ono brata od našeg bivšeg primjera, nu mene, premijera. Onoga Ive šta je sad u Austriji u pržun svršija bidan. Piše u novine da je taj njegov brat Don ima tri miljuna kuna na nekin računima. Oročija čovik jerbo je on šparan, takva su oni familija. Nešto je, doduše, ima i u takuinu za ono, metnimo kasti, tekuće troškove.

 Odma van je men' pala napamet ona koju mi je bivša svekrva uvik govorila: "Neće ćerce dat' bog ako se u crikvu ne iđe". Imala je ona i pravo, da znate. Tribate samo vidit' tu crkvu šta mi je u kvartu nikla. Nema je ni u Pariz nake. Inače, nije da ja baš ne iden u crkvu. Iden. Kako ne?! Kad god se neko u familiji ženi, dite krsti ili, nedajbože, umre. A e. I uvik men' govore da će se crkva srušit' kad ja uđen. A jel'? A nije se srušila od ovih koji do rata nisu ni znali šta je očenaš i zdravomarijo a sad ližu oltare ma će od mene?

A ludoga svita! I još su van ti novinari svašta napisali za toga Dona, brata u našeg bivšeg primjera, nu mene opet, premijera. Ka' da mu je to brat da' pa da je onda tako pra' novce. A je, baš in virujen da je njemu bila sila u boga novce prat'. A i 'ko zna, more bit' i da ta božja makina pere najbolje. Znan da ona moja ne pere neg' kad centrifugira pari klokan kako skače po banju. Ma u njih nije garant takva jerbo bi se ta naskakala u njih k'o svi klokani Australije.

Pust'mo mi sad makine i pranje neg' san se ja sitila kad san platila novine da mi je Don zapeja za uvo u još jednoj priči. Ono, ka' čovik je bija ispostava kadrovske HEP-a doli u svom kraju a i šire, ima bit'.

I to van onoj "pomolit' se bogu za posal" daje posve drugo značenje. Lipo su se njemu ljudi zafaljivali pa se čoviku skupilo pa oročija. Puno je on ljudi pomoga, bog mu ne pomoga, a i moglo mu se.

I ovi novinari, šta su ovo u novine napisali, kažu da je ima i neke žene, 'oće reć' da je ljubija i druge osin boga. Pa ja ne znan šta je tu ružno. Ljubi bližnjeg svoga, a ima bit' se odnosi i na neki širi kontekst blizine. Ne znan ja. Ja samo čitan kako piše.

U te se novine odma oglasija i njegov ka' šef, ma ne oni gori neg' ovi odozdol'. I kaže da to nije istina i da se na Dona laže. E.

Ma šta se oni tituliraju sa to Don men' van nikako nije jasno. Para mi se da su to oni sa Sicilije, oni zločesti šta su svakakve monade činili za obogatit' se od, kako se kaže, klera uzeli titulu.

Uvik su oni bliski bili jer je triba neko i reć' onome gori koju lipu za oprost grija. A tribalo je to bokun i platit'. Red je. Pogledan van ja, ljudi moji, u tu crkvu u mene u kvart, smotala one novine ispod ruke i kontan se da ja ipak krenen bogu se molit pa će i men' more bit' dat'.

Sad me više ne mogu pripast sa onon da će se srušit crkva kad znan 'ko je sve u njoj i 'ko sve po oprost grija tamo dolazi. More bit' da bi i men' oprostili ovu moju bogohulnu jezičinu ako pogodin tarifu oprosta. Ma san ipak odlučila da neću i da ću se sama prpat' sa svim onim šta sagriši' mišlju, rječju, djelom i propustom. Nije da ću ja samo zato ostat' ateist nego neću da me oni gori, trpa u istu vriću grija i oprosta sa onima koji su baštinili tuđe.

Znan se ja bolje od njih i prikrižit' i izmolit' ma ne virujen da bog daje i aute i ojre na računin i vile sa bazenima i jahte.

Enti i Dona i 'ko ga je metija u novine! Oladija mi se kruv naš svagdašnji!