Da bi ti piva ‘Lipa si, lipa’, moraš bit malo…

- Ajme ovih naših muških – uzdisala je mala od mog brata.
- Šta je dušo? – odma ću ja brižno, ki prava teta.
- Ma, iman ti momka, znaš. I sve mi se pari da me puno voli, ali mi to nikad ne reče!
- Pa, takvi su ti naši judi, Dalmatinci. Škrti na ričima, al' bogati na pizdarijama – iskusno ću ja.
- E pa ja san nova generacija, i neću to tolerirat! Ako me voli, triba mi to i reć! I gotovo!

Bogami se mala nažestila. Kako joj objasnit da je lakše natirat tovara da se pridomisli kad se ukopa u mistu, nego čovika iz naših krajeva natirat da verbalizira svoje osjećaje. Onda san se sitila.
 

Suptilna motivacija

- Slušaj, nije lako, ali moreš ga probat malo motivirat.
- Još ga motivirat? Oli mu ovo nije dovojna motivacija? – ispali mala i nakelji se isprid mene u onoj minici.
- Nije, dušo, nije. Muške triba suptilno namamit da radu ono šta mi oćemo, razumiš? Ta minica ga motivira da bude blizu tebe, ali za natirat ga da ti reče koliko te obožaje, moraš bit malo mudrija!
- Hm. Aj dobro, slušan!
- Vako, počni mu nako naokolo kole spominjat kako su naši stari judi kad bi volili neku žensku imali običaj doć joj pod prozor pivat. A onda...
- Ček, teto, pa ja stojin na Pujanke na petnajstom katu! Kako će mi se dobacit pismon do prozora, gospe ti blažene?! More ga čut jedino oni torcidaš šta živi na prvome katu, koji će mislit da je ovi peder i da njemu piva pa će ga još naprokidat!
- Ma nisan mislila ta on tebi dođe pod prozore, to se više ne radi, nego da ti digod zapiva onako na uvo! Ili na mobitel! Razumiš? Tako će ti pokazat koliko te voli a neće se morat mučit smišljat riči! Aj sad probaj tako pa mi javi kako je prošlo, aj.

Mala ode, a ja cila zadovojna vlastitom mi pameću uvatin se posla po kući.

Nije problem zapivat, ali...

Pridvečer, evo ti je zove. Uplakana.

- Ma šta ti je bilo, aj smiri se bogati, i prestani zavijat ništa te ne razumin!
- Tetooooo... aj kvragu ti i tvoji savjeti! Posvađali smo se! Eto ti sad tvog pivanja i pokazivanja osjećaja!
- Ajme meni, pa kako...zašto?
- Tako šta je on reka da mu nije problem zapivat mi jerbo da su svi njegovi ijonako pivali u klapama!
- Pa šta onda nije valjalo?
- To šta je onda reka da izaberen pismu koju bi tila da mi piva!
- I? Koju si rekla?
- Onu od Gorana Karana, 'Lipa si, lipa'!
- Pa šta fali toj pismi?
- Ne znan ni ja! Znan samo da se zaškrapunija i počeja vikat da jel' ja mislin da je on redikul i da jel' ja oću da mi on piva il' da me zajebaje!
- Molin?!
- E! I ja ga bidna onda pitan da zašto mi ne bi tu pismu piva, oli nisan lipa?
- A šta on?
- "Jesi lipa si, ali da bi ti to piva morala bi bit i malo glupa!"
 

preneseno sa http://danas.net.hr uz dozvolu autorice