Čovik je mirica kalete

Najčitanije vijesti

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Kaletu jubi: Edo Šegvić

Znate li šta je mirica? To je mjerilo, modul, osnovna jedinica koja je ugrađena u svaku dimenziju i odnos, materjalni i duhovni.

Ka šta je mravinjak učinjen u mirici mrava, tako je kaleta  učinjena u mirici čovika. U svin miraman i omjeriman kalete - mira ječovik.  Sve šta morete vidit oli taknit, usklađeno je sa mjerilon čovika, njegovin dimenzijama i snagon, dohvaton ruke, širinon koraka, pogledon, dozivon. Širina kale, visina kuć, širina vrat i ponistre, dimenzija škure. Uvik je mirica svega – čovik i njegova potriba.

Kalete su na ono malo zemje dimenzjonirane jušto za prolaz čovika i tovara, kara i koze, pasa. Vrata o dvora da more proć kar, vrata o konobe da more proć bačva, ništa ovod ni slučajno.

Iz takvi’ prostorni' odnosa proizlazi humanost, osićaj sigurnosti, vezanosti čovika i kalete. Stvara se prisan odnos među judima, sve je ka domaće. Prostor je pun glasov i žamora.

Jedan od elemenat te ugode boravka u našin kaletan moredu najboje objasnit psiholozi. Oni danas priznajedu govor tila ka važeću psihološku kategoriju - odnosi fizičke udaljenosti meju judima drukčiji su u kaletaman nego na velikin graskin ulican - judi su u kaleti vrlo ritko na međusobnoj udaljenosti javne ili opće zone (više od 360 centimetri), najčešće se svi u kaleti u 'odanju susreću unutar društvene zone (120-360 cm), vrlo često unutar osobne zone (46-120 cm), a neritko i unutar intimne zone (15-46 cm). Naravski da je onda uvik prisutna jedna prisnost, moremo reć juskost odnosa, koju ne moremo ćutit na velikin i širokin graskin ulicaman i bulevariman.  Pogledajte dite oli čovika kako gre kroza jednu našu kaletu, a poza tega ga zamislite kako stoji isprid nebodera od 18 podov na Split 3, između tonobili i kontajneri za škovace.

Prostor pješačke ulice Splita 3 (livo)                        - mali Duje sam na   

 rasplinjuje se i biži, a čovik pari manji nego           svitu, u poprečnom    

šta je. Odnosi volumena punega i praznega            prolazu Splita 3

prostora pučke kalete (desno), u kojima je

mira - čovik.

kaleta je način života

Kaleta nije samo fizička činjenica, more se reć kako je to i način života.

Sva naša mala i vela mista jemaju niki ka fluid, niku svetost. Di god dojdeš, ćutiš se ka doma, deboto moreš opipat niku prisnost, juskost, pari ti se ka da si tot već bija. Teško se tome oduprit, spoznat koji je to magnet, šta te to ka kalamita privlači i zove da jopet dojdeš. Iz kaleta i pjaceta zrači neponovljivi mediteranski šarm.

Kaleta je javni prostor koji spaja kuće i jude, u njoj se mišadu pojmovi privatno i javno, ona je ka dnevni boravak mista. Judi je tišćidu ka svoju svojinu, u njoj se ćutidu jačiman i sigurnijiman (do'š ti meni u moju kaletu, vidićeš ti!).

Di ćeš bojega primera tipične mediteranske povezanosti privatnog i javnog od obične tiramole (tiraj, molaj, oliti potegni, popopusti). Izložit pogledu i sudu javnosti opranu bjankariju, lancune i intimele, stare gaće i  majice. Tiramoli stavjaju svakega na miru čovika, juskosti. Ne moreš glumit veličinu, pravit se da vridiš višje o’ drugih dok ti se na šušilu lanbikaju ženine mudante oli mendane bičve.

Kaleta je jedan demokratični prostor, misto susreta i razgovora, kupovine i druženja, misto igre i šetnje, pojedinačno oli u gomili. Čovik je u isto vrime i promatrač i sudionik života. Ovod je prisutna nika teplina koje nima u velin, novin kvartoviman.

U novome dilu grada pari ti se ka da si samo broj, živeš ka u otelu, ulica ta i ta, broj ulaza ti i ti, kat oni, broj stana ovi, livi. Sve je puno bezličnosti i uniformiranosti.

Faliješ li portun (oću reć ulaz) lako se moreš popet sve do ″svoga″ stana i u čudu gledat ma ko ti je ovo na vrata stavija tabelu sa tuđin imenon. Pola susidi ionako ne znaš, a drugu polovicu nisi nikad ni vidija. Brez tonobila ne moreš živit, a kad ga jemaš, nimaš ga di parkirat, i tako iz dana u dan.

stambene košnice Splita 3 - Getaldićeva (arh. Cerar) i "Krstarica" (arh. Gotovac)

Edo Šegvić, Naš dil Mediterana