Alpinizam u Hrvata

Najčitanije vijesti

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Piše: Ćićo Senjanović

Od moje ponistre do Druge policijske stanice ima jušto 22 metra. Ja stojin na treći pod, a na treći pod Policijske je i kancelarija inspektora Božića. Eto, da u isti moment izađemo na ponistru, mogli bismo jedan drugome mavat. More bit da smo se i vidili, ali nikad se nismo upoznali. A baš bi volija upoznat čovika. Stisnut mu ruku i reć da san sad, kad ga svi napadaju, dušon i srcen uz njega.

Čovik je radija samo svoj posal, a nema novin di ga nije ispljucalo. Naša se niki mladi jebivjetar, niki student od 22 godine, i počeja čačkat mečku. Umisto da loče, izlazi u disko klubove, rastiže veseljka i natiže kolegice, on se da u traženje istine. E, ali nije tražija istinu na svome fakultetu, na Sveučilištu i u prosvjeti, nego se bacija na istinu iz Domovinskog rata. Sitija se istraživat dvostruko ubojstvo koje se dogodilo pri 19 godina. A, koja je to prepotenca, koji su to ambicjuni?!

Pored svih naših komisija, inspektori, svjedoka, brda materijala, tužilaštava, policije i sudova, evo se naša inspektor Maigret, i on će riješit slučaj. Kako se ubojstvo dogodilo u Žrnovnicu, to je on odma iša u glavu. Zva je na telefon čovika koji je tada drma cilin miston. A čovik je duša iz purgatorija, pukovnik koji je toliko dâ za našu stvar, i ti poziv ga je strašno uznemirija. Njega, koji ne bi ni mrava zgazija, njega da se gre pitat za nešto s čin on nema nikakve veze.

I naš pukovnik, kako je legalista, nazva je policiju i naredija in da mu skinu toga balavca s one stvari. A bidna policija ča će?! Kako pukovnikov veseljko nije mala stvar, to su se dvojica inspektora uputili tražit toga talenta koji je izmislija novu alpinističku disciplinu - penjanje na pukovnikov organ.

Priveli su maloga u stanicu, inspektor Božić ga je doveja u svoju sobu i s njin obavija informativni razgovor, a usput mu je održa i predavanje. Kad je inspektor svatija da malome nisu sve koze na broju, jer samo lud čovik se može, pored institucija pravne države, bacit u istraživanje i raščišćavanje ubojstava dvoje civila, tad mu je očinski pokuša pomoć. Održa mu je predavanje iz uljudbe i povijesti. I sve to pod slikon Ante Gotovine.

Ne, moga je držat Radu Končara. Sad se ti mali uspizdija po novinama kako su ugrožene njegove građanske slobode, a pravdoljubivi kolumnisti su mu skočili u pomoć. Ne zna se ko je luđi - on ili oni.

Jer, prava omladina se učlanjuje u alpinistički klub i vere se po Marjanu, a ne po pukovnikovom kurcu.

*****

Nije samo inspektor Božić osoba koju bi tija upoznat. Volija bi upoznat i urednika Glasa Koncila, gospodina Miklenića. Njega obožavan jer je fantastični urednik. On zna ko ga plaća, a zna i ko ga čita, pa se tome baš lipo prilagodija. Plus toga je i od onih koji ne voli anonimnost i činovničko odrađivanje posla, pa se svaki put potrudi zavalovit javnu scenu.

Nisan blesav napisat zatalasat - pa da me vataju na jezične trapule. Čovik se prilagodija vrimenu i prostoru, i skače u pomoć hrvatskin ubojicama i pljačkašima. Računa - domaće je domaće. A kad mu normalni svit prigovori da je takvi stav sramota za Crkvu, onda se on izvuče da je to samo njegovo mišljenje koje nema veze s Kaptolon, Vatikanon i batipanon.

Eto, zato ga volin, jer je on specifični nezavisni intelektualac. Nekako bi čovik od nezavisnog intelektualca očekiva da najprije očisti svoje škovace. One koji držu misu za Pavelića, one koji blagoslivlju zločince iz Lore, one koji su osuđeni zbog pedofilije... E, ali gospodin Miklenić ima prioritete. A to su svi oni koji se služu crkvenon terminologijon u necrkvene svrhe. I tu mislin da je potpuno u pravu.

Lako se Pavičiću, Jergoviću, Plevniku, Tomiću, Jurkoviću, Jurčiću i Čačiću blasfemično ponašat prema katolicizmu, kad su njegovi predstavnici kulturni, fini i tolerantni. A da ih je bilo vidit da je u pitanju islam?! Straj me i spomenit onoga danskoga karikaturistu i sve ono ča se dogodilo posli njegovih likovnih obrada muslimanskih svetinja.

I kad je to tako, onda vaja bit obziran. Kako meni nikad nije palo na pamet pravit viceve ili ić teoretizirat nešto o Katoličkoj crkvi?

Ajde, jesan jedan put napisa kako je naša Crkva dokaz da nema Boga, ali kad su mi objasnili da san falija, ja san in se pristojno izvinija. Ne bi želija da ovo ispadne denuncijacija, ali nazvala me Vedrana Rudan i rekla da će tužit Miklenića za duševnu bol zato ča je nije stavija uz ovih sedan mušketira. Samo ča mi nije plakala priko telefona: »Zamisli, Ćićo, mene je izostavio?! Mene koja sam im napisala da su rasturači dječjih guzica, da su srebroljupci, ustašoidni demagozi i lažovi s bataljonom vanbračne djece... U tog Miklenića je sigurno vrag ušao kad se mene nije sjetio.«

Ako je i uša, baš se lipo nadopunjuju.

*****

Punica mi ima svoj stan ispod našega, ali doli gre samo prispavat. Kako doli ne grije, tako kod nas stoji do malo posli ponoća, jer da joj se ne da ić u onu studen. I cilo vrime kašlje. Da ne zna od čega joj je to. Tako bi ja svojedobno zna usrid zime uć u teplu kužinu, samo u donju majicu. Tast bi sidija za stolon i pija kafu, a ja bi se sta trest i govorit: »Dida, cili san se smrza! Majko moja, ča je zima!« Onda bi mi on reka: »Kretenu, pa šta se ne obučeš?!«

Meni je nezgodno s punicon tako razgovarat, ali joj zato mogu pomoć kad ima problema sa zidnin saton. Svako jutro dođe da je na njezin sat osan uri, a na naš da je već 10. I da kako to? Reka san joj da su joj oslabile baterije. Donila je svoj sat odozdal i stavila ga kraj našega.

Do 15 minuti govori: »Evo vidiš da nema razlike!«

U peti misec će bit ravno 40 godin da san je dobija u dotu.

*****

Doša mi je prijatej u vižite, a on je cili na bazi eliksira. Čovik koji je infišan u svoj posal, ima svoj biro, po cili dan je glavon u nacrte, ima tri-četri asistenta i pošteno ih plaća. Vaja napomenit da je tradicionalista koji slavi sve vjerske blagdane, ali u Crkvu više ne gre okad su prve redove okupirali šetebandjere. I kad je on uza me, onda ja nastojin ne disat, nego samo spugan ono ča on govori. Ovi put je bija mrvu rezigniran: »Stislo me u prsi. Ni mi laka. Znan, došli su mlađi, držu se skupa, dilu posle jedni drugima i to je sve normalno. Ja nikad nisan bija od nekih lobija, ali uvik se ništo radilo. A ovo sad?! Sve je stalo. Nikad nisan moga zamislit da ću morat koga otpustit. Volija bi umrit nego čovika pogledat u oči i to privalit priko just. Sad smo se stisli. I njima i sebi san smanjija plaću, i evo čekamo niki novi uzlet. Ne razumin ovo vrime. Uvik je na bandiri ništo pisalo. Proleteri svih zemalja, ujedinite se! A, koja lipa parola. Pa, Bratstvo i jedinstvo! Šta tome fali? Pa, Smrt fašizmu! Ajde, ni to ni loše. A šta na ovoj našoj bandiri danas piše? Ništa! Apsolutno ništa. Da bar piše: »Ukredi, odnesi, privari!«, ali to ne može pisat, jer to se ne može odnosit na cili narod. Ima nas koji još virujemo u poštenje, dobrotu i zadanu rič, koja nan je svetinja...«

Još me niko vrime ličija, a onda se, pun obzira, na prste povuka.

Ni dobro dok ovaki judi gredu na prste.

*****

Kad san vidija da će se na Latinicu govorit o higijeni u Hrvata, nisan u znak protesta okrenija program, ka onda kad je tema bila ženstvenost, nego san okrenija cili televizor. Ekranon prema zidu i još san isključija ton. Eto te, Latine, tamo, pa sad pizdi u zid! A da ne bi ispalo da ne vodin računa o higijeni, seja san uz punicu, reka joj da plješćemo i da ćemo recitirat.

Počeli smo u isti glas: »Kupajte se, deco, voda nije skupa, zar nije divota kad se ko okupa? Pre i posle jela ruke treba prati, nemoj da te na to opominje mati.« Žena me napala da nisan normalan i da ja možda nisan svatija. Možda će bit na Latinici govora o Šeksu čigovim bi hapšenjem Bajić izveja najveći higijenski pothvat u Hrvata, a ja san joj citira istoimenog Šeksa koji je izjavija da je samo u kaubojskim filmovima šerif nezavisan.

Pa kad neće Bajić Šeksa, da bar Šeks uhapsi Bajića, jer jedino apsurd može Šeksu doć glave.

*****

Zove me bivši igrač Hajduka Bogdan Kragić, pita za zdravje i govori:

- Oni Reić nije normalan! Stavija mi je da san igra 40 utakmic za Hajduka, a ja san igra 151 utakmicu.

- Sigurno da nije normalan kad mene nije uvrstija u onih sto ča su tribali sastavit najbolju momčad Hajduka svih vremena.

- I koga bi ti stavija?

- Jurić, Cuzzi, Ilić, Žanetić, Brkljača, Kozlina, Papec, Vukas, Anković, Zvonko Bego i Šenauer.

- Ti nisi normalan!

- Vidin ja, moj Bogdane, da tebi nijedan novinar nije normalan.

- I nije! Samo Smoje!

*****

Dva su mi sina na skijanje. Negdi po Francuskoj. Ka brižni otac svaki in dan šaljen poruku. Oni ne odgovaraju. Jebe se njima za moje brige i straj. Ma da bar javu da su sritno stigli i da su in sve košćice na broju. Ništa. Ni beside. Onda san se sitija.

Šaljen Ivanu poruku: »Čestitan ti 11. 1. 11., datum koji me asocira na sve tvoje svjedodžbe!« Isti čas je doša odgovor: »Jebi se ti i sve škole ovoga svita!«

Tatin Tesla.

Kolumnu prenosimo sa portala Novi List uz dozvolu autora