DVO JOVANINA

Naj Blog

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Piše: Insulano

Prin nego se rodi svakega Buodula (ma ne i svaku Buodulku) u molemu mistu čekolo je uz ime i prezime još i nadimak olitiga pridivak.

Prezime oliti kazota je famejono,  a za ime je bila užonca da parvo dite dobije  nuonotovo
ili nonino ime od oca, a drugo dica imena po nuonotu i noni od mame ili po
barbima i tetima  ča su   obišno imali  ime  kojega  svieca  ili  svetice
božje.

Pjaca

Ma se, ko i sve na svitu, užonce minjodu  i  sad  i  u  imenima imo
prominih:
ili se skraćijedu  (per  ežempjo  Mandalina, Lina, Ina; Prošperino, Rino,
Ino (tako da već ne znoš od koje svetice ili svieca ime procedi)   ili  se
ime dobije po  glumcu, pivoču, pulitičaru, konfinu (zamislite cili život
nosit ime Naser, Tito, Sinaj, Sovjetka, Amerika .), ma  nojlašnje  je  sad
iz kalendara izabrat  koje narodno ime  ili ime  po kojemu  frutu (Višnja,
Jagoda, Jabuka, Dunja.).

Od pridivka u molemu mistu je  potriba, jerbo još imo puno Ontetih, Ivanih,
Matetih,  Lukih,  Lucih,  Kotih,  Marijih,  Anih, Pericih . s iston kazoton
pok  se  s  pridivkon  odma znalo i zno ko je i od koga je. Tuo treće ime
dobivalo se po nadimku fameje: Darvenetovi, Lohalovi, Hahanovi,
Manjagazetovi,  Gazarovi,  Gvardaboškovi,  Kosirinovi,  Bijončini... da
noton somo nikoliko, jerbo bi tukalo istratit puno inćoštra za nabrojit sve
nadimke famejih u somo jednemu mistu.
Ma za  nike mišćane bilo je dosta reć somo jednu rič : Lojko, Mušica,
Britvica, Ugor, Sipica, Gardelin, Mufa, Lohalo, Mezorizi, Vuna . i   odma bi
se znalo kojo je tuo peršuona  isto  kako  i  ona   s imenon,  kazoton i
famejonin nadimkon,  jerbo  je lašnje reć jednu rič nego izgovorit dvi-tri
riči osobito liti kad ćapo fjaka posli sardel s gradikulih i žmula bevonde.

Da bi se pozno meju  drugim Ivanima u mistu, pridivak Jovanin  je dobi posli
karšćenjo unuk Velega Ivana u daržavi kad je himna bila mišonca od:
„Bože pravde“,  „Lijepe naše“,  i „Naprej zastava slave“. Na tin pridivak navikli
su se mišćani, jerbo je tuo ime procedilo od talijonskega Giovannino, a
naši stori na škoju  nisu znali za glos i slovo Đ , nego bi tin glos
zaminili sa J, i tako su u mistu bili dvo Jovanina: Jovanin iz Podve i
Jovanin iz Pjace.
I u temu imenu ni bilo ništa malicijuozoga ni u Kraljevini, ni u Republici
Jugoslaviji  sve dok  nisu u Jugoslaviji zapuhali vitri ča su i kosti
lomile: vihovitar, kijamet i mećava.
A onda, bome,  Jovanin vuče na ime Jovo, a tuo ime je  iz daržave , di oni
somi govoridu  da  imo  "Jovana ko govana",  i sad  kad lampo i garmi, kad
Ivo i Jovo  nisu  već  braća,  nego su diventali priko noći pasjo braća,
nadimak Jovanin  ni  već  odgovoro  vrimenu,  bi  je  vonka škvodre  i kad
bi mišćanima ta rič duošla na varh jazika, oni je ne bidu izustili,  nego
bidu misto nje rekli: unuk Velega Ivana  ili Mateta sin  ili Ružin muž
somo da se ne bi spomienilo tuo ime  i  da  se  ne  bidu ugrizli  za  jazik.


Tukalo je da pruojde i priko deset godišć, da malo vrime bonaco, da se
prominidu vitri  i  da  tuo ime,  Jovanin,  duojde  na  svoje prijašnje
misto, ča hoće reć da te mišćane,  sad  epeta  zovedu  ko i prin:
Jovanin iz Podve  i Jovanin  iz Pjace.

Podva